Као и обично договор да су ова знања довољна за позитивну оцјену само важи у случају да се ученик понашао као што доликује ученику. У противном професор је слободан да пита шта год га је воља.

1. Које основне наелектрисане честице постоје, које је њихово наелектрисање и гдје се налазе у атому.

Већина наелектрисања потиче из разлике количине позитивног и негативног наелектрисања. Основне честице које носе то наелектрисање су позитивно наелектрисани протони који се већином налазе у језгрима атоме и негативно наелектрисани електрони који се налазе у омотачу атома или су добили довољно енергије да постану слободни електрони невезани за атом.

2. Како се дијеле материјали према електричним својствима и у чему се разликују?

Материјали се дијеле на проводнике, полупроводнике и изолаторе. Разликују се по томе колико су добри у провођењу струје, што је послиједица броја слободних наелектрисања (слободних електрона, јона итд.) у њима.

Код проводника постоји велики број електрона који су напустили своје атоме те је лако успоставити ток струје.

Код изолатора (тј. диелектрика) број слободних електрона је миноран те се може рећи да они немају у себи слободне електроне те струја не може тећи (осим у специјалним случајевима).

Полупроводници су између ова два екстремна случаја. На собној температури они имају довољно слободних електрона да проводе струју али и даље далеко мање него проводници те имају високу отпорност.

Такође, неки од материјала, при ВЕОМА ниским температурама (< -180C), се понашају као суперпроводници, тј материјали чија је отпорност на пролазак струје буквално 0.

3. Промјери материјала према електричним својствима:

Проводници: Бакар, сребро, злато, разни други метали, итд;

Полупроводници: силицијум и германијум;

Изолатори: Гума, стакло, уље, пластика итд.

4. Како се електрично поље понаша у различитим материјалима?

У свим материјалима електрично поље је слабије него што би било у вакууму јер се због поларизације материјала под дејством поља унутар њега ствара обрнуто унутрашње електрично поље које смањује спољње поље. Са порастом броја слободних наелектрисања, тј. проводности овај ефекат расте. Тако да док је код диелектрика поље само мање, код проводника (који тренутно не проводе струју) електрично поље је готово елиминисано и може се сматрати 0.

5. Које врсте поларизација се јављају код диелектрика у електричном пољу?

У свим материјалима јавља се електрична поларизација. Код материјала са поларним молекулима јавља се још диполарна поларизација. Значи код неполарних се јавља електрична поларизација а код поларних електрична и диполарна поларизација.

6. Шта је то и које својство и сврху има Фарадејев кавез.

Фарадејев кавез је у основи објекат направљен од проводног материјала који са свих страна окружује неки простор. Пошто је електрично поље унутар проводног материјала готово равно нули то се не односи само на унутрашњост материјала већ и на простор ограничен тим материјалом. Сврха Фарадејевог кавеза стога јесте да заштити осјетљиве уређаје и опрему од дејства спољних електричних поља.

7. Како дијелимо материјале према магнетним својствима и како се они понашају у магнетном пољу?

Материјале према томе како се понашају у магнетном пољу дијелимо на материјале које одбија магнетно поље тј. дијамагнетике и материјале које привлачи поље: парамагнетике и феромагнетике.

Код дијамагнетних материјала, када се они унесу у поље у њима се индукује поље обрнутог правца и смјера и стога је поље у њима мање него што би било у вакууму. Такође због тог поља супротног правца и смјера ове материјале одбија магнетно поље.

Код парамагнетика и феромагнетика под дејством спољњег магнетног поља јавља се унутрашње магнетно поље истог правца и смјера као и спољашње што проузрокује да је унутар тих материјала поље јаче него у вакууму и да ове материјале привлаче магнетна поља.

Код парамагнетика и дијамагнетика ови ефекти су ВЕОМА слаби тако да се такође може рећи да су у њима магнетна поља приближна као што би била у вакууму. Код феромагнетика њихов ефекат појачања је ВЕОМА ЈАК. Феромагнетици у себи појачавају поље од пар стотина до пар десетина хиљада пута.

8. Феромагнетни материјали

Гвожђе, никал, кобалт и њихове легуре.

9. Како дијелимо магнетне материјале према лакоћи магнетизације и размагнетизације. 

Материјали се дијеле на тврде и меке магнетне материјале. Тврди магнетни материјали посједују широке хистерезисне петље и тешко се магнетишу и размагнетишу. Насупрот њима меки материјали су обратни, са уском петљом и лаком магнетизацијом и размагнетизацијом.