Сви ефекти које проучавамо у електростатици (електростатика значи да је електрично поље статично, тј. непромјенљиво) потичу од постојања наелектрисања.

Наелектрисање се јавља услед дисбаланса (неједнакости) између броја позитивних (обично протони) и негативних (обично електрони) наелектрисаних честица. Нпр. ако у неком тијелу има више електрона него протона онда је то тијело негативно наелектрисано. У противном ако има више протона, тијело је позитивно наелектрисано. Већина тијела је неутрално наелектрисана јер њихови атоми обично садрже једнак број протона и електрона.

Пошто су протони везани за језгро, уобичајени начин да се неко тијело наелектрише је да се на неки начин или доведе више електрона из неког спољњег извора (долази до вишка електрона тј. тијело постаје негативно наелектрисано), или се дио електрона одведе са тијела (долази до мањка електрона те тијело постаје позитивно наелектрисано).

Наелектрисање се означава са Q или q и јединица је КУЛОН [C].

Електрично поље (означава се са E) се јавља у присуству било каквог наелектрисања. Обично се представља на цртежима помоћу стријелица које ИЗВИРУ из позитивних наелектрисања и увиру у негативна наелектрисања. Правац ових стријелица је у основи правац у коме би се кретало позитивно наелектрисање да је убачено у поље. Стога негативна наелектрисања се крећу супротно стријелицама поља.

Електрично поље је разлог због чега се наелектрисања истог знака одбијају а наелектрисања различитих знакова привлаче.

Сила, Кулонова сила, која ће се јавити између било која два наелектрисања је директно сразмјерна производу (множење) наелектрисања (Q1*Q2) а обрнуто стразмјерна је квадрату раздаљине.

Просто речено, што су већа наелектрисања јача је и сила, што су наелектрисања више удаљена сила је мања. И то опада са квадратом раздаљине. Повећај раздаљину 3 пута и јачина силе ће опасти ДЕВЕТ пута.

Електрични потенцијал и напон

Замислимо неко позитивно наелектрисано тијело. Оно је фиксирано/залијепљена за површину те се не може кретати.

Ово наелектрисање око себе производи електрично поље E које би смо обиљежили стријелицама које извиру из њега.

У ово поље убацимо куглицу која је наелектрисана позитивним наелектрисањем.

Зато што су оба тијела наелектрисана између њих ће се јавити Електична илити Кулонова сила која ће због њиховог знака покушати да их раздвоји.

Куглица која није фиксирана почеће да се креће и наставиће да се креће све док не буде одгурнута у бесконачност (реалније док сила трења не побједи Кулонову силу) гдје ће Кулонова сила престати да је гура.

Овај рад који је електрично поље извело премјештајући куглицу у бесконачност представља рад електричног поља. Такође се може рећи да је мјесто гдје је куглица убачена у поље имало ПОТЕНЦИЈАЛ да за премјештање неког позитивног наелектрисања у бесконачност. ЕЛЕКТРИЧНИ потенцијал јер би рад извршило електрично поље.

Тачније речено, потенцијал за неку тачку у електричном пољу је једнак РАДУ које би поље урадило помјерајући наелектрисање од 1 C у бесконачност.

Електрични потенцијал се обиљежава са V. Јединица је ВОЛТ [V].

Ако нема поља, нема шта да помјера наелектрисање, према томе нема потенцијала за помјерање те је V = 0.

Потенцијал око позитивних наелектрисања је наравно позитиван.

Потенцијал око негативних наелектрисања је негативан, јер ако убацимо позитивно наелектрисање до њих, то наелектрисање неће бити ни помјерено у правцу бесконачности већ ће бити привучено према негативном наелектрисању. То јесте биће урађено СУПРОТНО ономе што овдје сматрамо корисним радом. Те стога је потенцијал обиљежен минусом.

Електрични напон (ознака U) представља разлику (одузимање) потенцијала у двије тачке. Јединица је такође волт.