Основна сврха аутоматизације/аутоматике је смањивање потребе за људским физичким и менталним радом.

Историјски, прије аутоматизације (која је почела да узима маха средином прошлог вијека) претходио је процез механизације. Механизацијом се тежило да се елиминише људски физички рад увођењем разних машина које би побољшале ефикасност људског рада. Најбољи примјер за то би рецимо био багер. Оно за што је раније било потребно десетине људи сада један човјек са машином може да уради за краће времена. Практично, сада један човјек може да одради посао више десетина. Већина машина данас су направљене управо из овог разлога да смање потребу за радом.

Када причамо о аутоматизацији обично причамо о аутоматизацији неког објекта или процеса. Пошто је разлика између та два појма академска на овом нивоу убудуће ћемо само говорити о процесима а објекти ће бити подразумјевани под њима.

Прије него што може бити приче о аутоматизацији, потребно је увести машине у процес који се аутоматизије. Као што смо рекли аутоматизација захтјева претходну механизацију. Срећом када је у питању брод, у већини случајева када се уводи неки аутоматски систем аутоматизује се нека већ постојећа машина.

Нажалост, иако је аутоматизација напредовала увелико и и даље напредује (аутопилоти, роботизоване фабрике, аутономна беспилотна возила итд.), још увјек се не може причати о потпуној елиминацији човјековог рада. Ово је посебно присутно у случају брода гдје се само примјењују системи и технике које су детаљно прво испитане на копну. Стога када причамо о томе колико је неки систем аутоматизован, тј. колико је вођење неког процеса или објекта аутоматизовано разликујемо три нивоа:

• Потпуно аутоматско вођење: Процес се одвија без учешћа човјека али уз његов евентуални надзор.
• Полуаутоматско вођење: Човјек руководи процесом али велики дио рада је аутоматизован и/или аутоматика помаже човјеку у одлучивању.
• Ручно вођење: Човјеку не помажу никаква аутоматика и од њега се захтјева да прати све аспекте процеса сам.

Поред тога што горње може да се користи да се опише ниво аутоматизације горње може да опише на којем степену аутоматизације функционише неки у потпуности аутоматски процес. Наиме веома често, посебно на броду због његових специфичности, чак и ако се неки процес може аутоматизовати мора постојати начин да се искључи дјелимично или у потпуности искључи аутоматика. Ово би се наравно радило веома ријетко у случајевима квара или настанка непредвиђених ситуација за које аутоматски систем није дизајниран.

Аутоматизација сама по себи нуди читав низ предности и недостатака посебно на броду:

Предности:

• Смањење броја посаде
• Подизање нивоа информисаности о стању процеса – аутоматизација захтјева увођење великог броја разних сензора како би сама аутоматика могла да зна што се дешава у процесу тако да аутоматизацијом повећавамо количину инфомрација доступну посади. Такође сам аутоматски систем може имати задатак да тај велики број података представи у неком људима разумљивијем облику или да истакне/привуче пажњу посади на критичне информације. Разни аларми су примјер последњег.
• Економичније вођење брода – Аутоматизацијом се може постићи контролисанију и стога могуће ефикаснију потрошњу горива главног и помоћних погона.
• Уштеде у времену те и енергији коришћењем аутопилота или аутоматизацијом истовара и утовара брода у луци.
• Повећан животни вијек механизације – Контролисано подмазивање, правовремена упозорења и заштите, контролисано управљање итд, све ово доводи до тога да се опрема боље одржава што продужује њен животни вијек.
• Уштеде у трошковима одржавања – Аутоматски системи су направљени да спријече/блокирају ситуације у којима би дошло до претјераног трошења машина.

Недостаци:

• Повећана цијена брода: Да би се спровела аутоматизација морају се уградити додатни системи који воде аутоматско вођење брода. То наравно повећава цијену брода.
• Повећани трошкови осигурања везани за аутоматизацију
• Нужност подизања нивоа образовања и мултидисциплинарности посаде. Аутоматизација доводи до смањења броја посаде, али сада се од тог мањег броја посаде тражи да зна онолико или ВИШЕ него што се тражило од претходних већих посада. Такође смањење посаде неизбјежно доводи до спајања послова које неки члан посаде обавља. Некада је два различита посла обављало двоје различитих људи (одржавање електроенергетског простројења и одржавање машинског постројења) али сада се очекује да један ради обоје потпомогнут од стране система аутоматског вођења. Ово сада захтјева од посаде да има много шири опсег знања него што је раније било захтјевано.

 Основни циљеви и задаци аутоматских уређаја на броду су:

• Сигнализација: Аутоматизација помаже при информисању посаде о стању процеса.
• Блокада и заштита: Аутоматика спрјечава и блокира настанак ризичних ситуација и непожељних стања.
• Управљање: Атоматски системи управљају процесима.
• Контрола
• Упуштање у погон и заустављање.