Унутар електричног поља свака тачка има неку потенцијалну енергију која ће се потрошити на дејствовање на наелектрисање ако се оно постави у ту тачку. Потенцијал је позитиван ако је поље такво да ће гурати позитивно наелектрисање према бесконачности а негативан ако ће наелектрисање бити привучено према наелектрисању које прави поље.

Позитивно наелектрисање око себе прави електрично поље чије линије поља извиру из тог наелектрисања. Потенцијал около таквог наелектрисања је позитиван и опада са раздаљином према 0. Ово је логично јер ако убацимо позитивно наелектрисање поред позитивног наелектрисања она ће се одбити.

Позитивно наелектрисање око себе прави електрично поље чије линије увиру у то наелекрисање. Потенцијал около таквог наелектрисања је негативан и расте са раздаљином према 0 (нули). Ово је логично јер ако убацимо позитивно наелектрисање поред негативног, оно неће бити одгурнуто према бесконачности већ ће бити привучено према наелектрисању.

Позитивно наелектрисање тежи да се креће из тачака већег потенцијала према тачкама нижег потенцијала. Негативно наелектрисање ради обратно. Креће се са мањег на већи потенцијал.

Еквипотенцијална површина/крива је површина или линија (зависно да ли посматрамо проблем у 2 или 3 димензије) на којој су све тачке на истом потенцијалу. Ова крива је увјек нормална (угао од 90 степени) на линије поља.

На следећој слици приказано је електрично поље (црвене стрелице) око два наелектрисања (+ и -). Еквипотенцијалне линије су обиљежене црном бојом. Као што се види увјек са линијама поља (црвене стрелице) праве угао од 90 степени. Такође потенцијал опада како се удањавамо од позитивног наелектрисања, а када се приближимо негативном наелектрисању потенцијал наставља да опада испод 0.