Питања за поправак негативне оцјене

Одговоре на СВА следећа питања мора знати ученик да би поправио негативну оцјену из првог тромесечја.

  1. Која је улога оперативног система (ОС) у рачунару.
  2. Наведи примјере оперативних система.
  3. Јединице за величину меморије.
  4. Аритметичко-логичка јединица рачунара
  5. Шта је контролна јединица?
  6. Унутрашња меморија?
  7. Спољна меморија.
  8. Улазне и излазне јединице
  9. Конверзија броја из декадног бројног система у бинарни.
  10. Конверзија броја из бинарног бројног система у декадни.

Одговори:

  1. Оперативни систем пружа низ услуга корисницима рачунара и програмима који се на њему извршавају. ОС управља: процесима (када се који програм извршава у АЛЈ), меморијом (који дио меморије је заузео који програм) и фајловима. Управљање фајловима врши тако што пружа услугу фајл система који нам помаже да боље организујемо податке у фајлове и фолдере. Такође ОС контролише ко може и када приступити неком фајлу.
  2. Windows (Windows 7, Windows Vista, Windows 10), Linux (Ubuntu, Mint итд.), Android, macOS итд.
  3. Основна јединица за меморију је бит. Означава се са малим словом b и представља једну 1 или 0. 8 бита (8b) чини 1B (бајт). Веће јединице од бајта су килобајт (KB), мегабајт (МB), гигабајт (GB), терабајт (TB). Сваки је за 1024 пута већи од претходног. Нпр. 1MB = 1024KB.
  4. Аритметичко-логичка јединица (АЛЈ) врши обраду (рачунање) података на рачунару и тиме је својеврстан мозак рачунара. Као што јој име каже може да врши аритметичке и логичке операције. Аритметичке оп.: сабирање, одузимање, дијељење и множење. Логичке оп.: поређење вриједности (мање, веће, једнако итд.) и рачунање тачности израза.
  5. Контролна јединица је дио рачунара који је задужен за тумачење (програмских) наредби рачунару на основу којих она управља радом осталих дјелова рачунара.
  6. Унутрашња меморија или радна меморија или централна меморија је дио меморије рачунара у коју се смјештају програми који се тренутно извршавају и подаци које они обрађују. Бржа је од спољне меморије али само може да памти податке док је рачунар укључен (подаци постоје све док не нестане струје). Примјери радне меморије у данашњим рачунарима су RAM и кеш меморије.
  7. За трајно похрањивање података служи нам спољна меморија. Она је значајно спорија од унутрашње меморије али чува податке и после гашења рачунара.
  8. Улазне јединице: тастатура, миш, камера, скенер, џојстик, микрофон итд.
    Излазне јединице: Екран/монитор, штампач, звучници итд.
  9. Примјер: Декадни број 57 конвертуј у бинарни бројни систем:

Број се дијели са 2 и количник се пише са лијеве стране линије а остатак са десне. При дијељењу гледамо колико цијелих 2 стаје у број и биљежимо остатак:

57|1   57:2=28 -> 28*2=56 -> остатак је 1
28|0   28:2=14 -> 14*2=28 -> остатак је 0
14|0   14:2=7 -> 7*2=14 -> остатак је 0
 7|1   7:2=3 -> 3*2=6 -> остатак је 1
 3|1   3:2=1 -> 1*2=2 -> остатак је 1
 1|1   1:2=0 тј. НУЛА двојки стаје у 1 -> 0*2=0 -> остатак је 1
 0|0

Број се записује тако што се остаци препишу одоздо нагоре 0111001 те стога је представа декадног броја 57 у бинарном бројном систему 111001

  1. Примјер: Бинарни број 111001 конвертуј у декадни број:

Испод сваке цифре бинарног броја записујемо њену тежину. Свака тежина је за 2 (основица бинарног бр. система) пута већа од претходне (десне). Свака цифра се множи са њеном тежином и резултат се сумира.

Број 1 1 1 0 0 1
Тежине 32 16 8 4 2 1

Стога бинарни број 111001 је декадни 1*32+1*16+1*8+0*4+0*2+1*1=32+16+8+1=57

Последња измена: четвртак, 30. септембар 2021, 09:02