Сунчев систем или Соларни систем чини Сунце и сва небеска тела која су гравитационо везана за њега. Сунчев систем је подручје у васиони где је његова гравитациона сила доминантна, тј. већа од гравитационих сила других звезда и Галаксије. Небеска тела која припадају Сунчевом систему су: планете, њихови природни сателити и мала тела Сунчевог система. У мала тела Сунчевог система спадају: астероиди, објекти у Којперовом појасу, комете, метеориди и међупланетарна прашина.
Планете су највећа тела у Сунчевом систему и има их осам. Наводимо их према удаљености од Сунца, од најближег до најдаљег: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
| Планете | Полупречник | Удаљеност km | Удаљеност AU |
| Меркур | 2.439,64 | 57.909.17 | 0,39 |
| Венера | 6.051,59 | 108.208.93 | 0,72 |
| Земља | 6.378,1 | 149.597.89 | 1,00 |
| Марс | 3.397,00
|
227.936.64 | 1,52 |
| Јупитер | 71.492,68 | 778.412.01 | 5,20 |
| Сатурн | 60.267,14 | 1.426.725.40 | 9,54 |
| Уран | 25.557,25 | 2.870.972.20 | 19,19 |
| Нептун | 24.766,36 | 4.498.252.90 | 30,07 |
Меркур је најмања, а уједно и најближа планета Сунцу и једна од 8 планета у Сунчевом систему,[a] чији орбитални период траје око 88 земаљских дана. Гледано са Земље, Меркуру је потребно скоро 116 дана да направи један пуни круг око своје орбите, што је много брже него код и једне друге планете. Управо ова брзина револуције Меркура је и била разлог због којег је та планета добила име по староримском богу трговине и путовања и гласнику богова Меркуру (лат. Mercurius; грчки еквивалент је Хермес).
Венера је једна од 8 планета Сунчевог система,[a] и друга је планета по удаљености од Сунца, са просечном удаљеношћу од око 0,72 АЈ (или 108.200.000 км). Око Сунца се креће готово кружном орбитом, а једну ротацију обави за 224,7 земаљских дана. Нема природних сателита у својој орбити. Друго је по сјају небеско тело на ноћном небу гледано са Земље, одмах после Месеца, са вредностима привидне магнитуде од -4,9 до -3,8.
Име је добила по староримској богињи љубави и лепоте Венери (грчки еквивалент је Афродита) и једина је планета која је добила име по неком женском митолошком божанству. Гледано са Земље најуочљивија је у сумрак и у рану зору, те се често у народу назива и Звездом Даницом и Звездом Вечерњачом.
Венера спада у групу терестричких планета, а због сличности са Земљом у погледу димензија (најближа је планета по удаљености од Земље и има приближно сличну величину), гравитације и сложене унутрашње структуре често је означавају „Земљином сестром“. Венерина атмосфера је веома густа са структурним уделом угљен-диоксида у њеној грађи од чак 96%. Атмосферски притисак на површини је и до 92 пута виши него на Земљи и износи 92 бара. Због веома густе атмосфере која на планети ствара ефекат стаклене баште, површинске температуре су веома високе и износе у просеку око 735 К, што Венеру чини најтоплијом планетом Сунчевог система. Планета је обавијена густим и изразито рефлектујућим облацима сачињеним од сумпорне киселине.
Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина планета на којој се зна да има живота.
Марс је четврта планета по удаљености од Сунца и друга најмања у Сунчевом систему, након Меркура. Добила је име по римском богу рата – Марсу. Такође се назива и „црвеном планетом”, јер на површини преовладава гвожђе (III) оксид који јој даје црвенкасту боју.[9] Марс је терестричка планета са танком атмосфером, и површинским одликама које подсећају на Месец – ударни кратери, и на Земљу – вулканске купе, долине, пустиње и поларне ледене капе. Период ротације и годишња доба на Марсу су такође слична онима на Земљи, а сличан је и нагиб осе ротације планете који условљава годишња доба. На Марсу се налази Олимп (Олимпус Монс) – највећи вулкан и за сада друга највиша планина у Сунчевом систему (највиша на некој од планета)[b], као и Долина Маринера – један од највећих кањона у Сунчевом систему. Депресија Бореалис на северној полулопти заузима 40% површине планете и могуће је да је настала великим ударом другог небеског тела у Марс током формирања Сунчевог система.[10][11] Марс има два природна сателита – Фобос и Дејмос, који су малих димензија и неправилног облика. Могуће је да су они у ствари ухваћени астероиди[12][13], налик астероиду 5261 Еурека који је Марсов тројанац.
Јупитер (лат. Iuppiter; грч. Δίας) представља једну од 8 планета Сунчевог система[a] и уједно најмасивније небеско тело у целом Сунчевом систему после Сунца. Са масом од око 1,8986×1027 кг и до 2,5 пута је масивнији од преосталих 7 планета заједно, односно његова маса чини нешто више од хиљадитог дела масе Сунца, или 317,8 Земљиних маса.
Пета је планета по удаљености од Сунца и припада групацији планета познатих као гасовити џинови (у литератури познате и као Планете Јупитеровог типа или Јовијанске планете), заједно са Сатурном, Ураном и Нептуном. Од Сунца је удаљен у просеку око 5,20 АЈ, односно око 778.330.000 км.
Са вредностима привидне магнитуде од −1,6 to −2,94 четврто је најсјајније небеско тело гледано са површине земље (после Сунца, Месеца и Венере). Његово постојање утврдили су још древни астрономи античког периода, а име планете потиче од врховног староримског божанства Јупитера (старогрчки еквивалент је бог Зевс).